Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

20172 poruka u 874 tema- 2739 članova - Poslednji član:

Septembar 01, 2014, 08:26:02 am
Forum Trebinje.infoKulturaKnjiževnost (Urednik: Tina)Desanka Maksimovic
Stranice: [1] 2 3   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Desanka Maksimovic  (Pročitano 30772 puta)
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 13, 2006, 02:47:23 pm »

Desanka Maksimovic je rodjena 16.05.1898. u selu Rabrovici kod Valjeva, rođena je od oca Mihajla, učitelja rabrovičke osnovne škole, i majke Draginje, kćerke sveštenika brankovinskog.
Osnovnu školu uči u Brankovini, a potom u Valjevu, gde će nastaviti školovanje u gimnaziji. Prvi svetski rat prekinuće njeno školovanje.

U Valjevu je završila gimnaziju, a Prvi svetski rat prekinuo je školovanje. Godine 1919. maturirala je u valjevskoj gimnaziji. Posle mature upisuje studije uporedne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

U Beogradu 1920. godine počinje da izlazi književno- politički časopis "Misao". Početkom godine urednici, Sima Pandurović i Velimir Živojinović, objavljuju prvu Desankinu pesmu "Jedna smrt i pitanje". Kasnije je Desanka postala stalni saradnik časopisa. Mnogi su još tada Desanku smatrali pesnikom ljubavi, mladosti i vedrine, pesnikom zemaljskih lepota i plodova. Sva dela napisana su joj toplo i iskreno, neposredno i osećajno. Prva zbirka pesama u Srpskom književnom glasniku izlazi joj 1921. godine .

Studije privodi kraju 1922. godine i prihvata se rada u privatnoj gimnaziji u Obrenovcu. Na Filozofskom fakultetu diplomirala je 1923. i postavljena je za suplenta u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Uporedo se bavi pisanjem i saradnik je "Venca", "Ženskog pokreta", "Raskrsnice" i "Srpskog književnog glasnika". Njena prva knjiga pesama "Pesme" objavljena je krajem septembra 1924. godine.
Te godine izabrana je i za pitomicu francuskog Ministarstva inostranih poslova i krajem oktobra otputovala je u Pariz. U jesen 1925. se vraća iz Pariza i postaje profesor Prve ženske gimnazije u Beogradu. Srpska književna zadruga 1931. godine objavljuje njenu prvu knjigu pripovedaka "Ludilo srca".
Godine 1933. upoznaje Sergeja Slastikova, glumca i pesnika, i udaje se za njega. Čitav život je posvetila pisanju i radu sa decom.

Slavna pesnikinja preminula je 11. februara 1993. godine u svome domu, u Ulici srpskih vladara 23. Sahranjena je u Brankovini.

Najznačajnija dela Desanke Maksimović su:
Pesme (1924.)
Vrt detinjstva, pesme (1927.)
Zeleni vitez, pesme (1930.)
Ludilo srca, pripovetke (1931.)
Srce lutke spavaljke i druge priče za decu (1931, 1943)
Gozba na livadi, pesme (1932.)
Kako oni žive, priče (1935.)
Nove pesme (1936.)
Raspevane priče (1938.)
Zagonetke lake za prvake đake (sa Jovankom Hrvaćanin, 1942.)
Sarena torbica, dečje pesme (1943.)
Oslobođenje Cvete Andrić, poema (1945.)
Pesnik i zavičaj, pesme (1945.)
Otadžbina u prvomajskoj povorci, poema (1949.)
Samoglasnici A, E, I, O, U (1949.)
Otadžbino, tu sam (1951.)
Strašna igra, priče (1950.)
Vetrova uspavanka (1953.)
Otvoren prozor, roman (1954.)
Prolećni sastanak (1954.)
Miris zemlje, izabrane pesme (1955.)
Bajka o Kratkovečnoj (1957.)
Ako je verovati mojoj baki, priče (1959.)
Zarobljenik snova (1960.)
Govori tiho, pesme (1961.)
Prolećni sastanak (1961.)
Patuljkova tajna, priče (1963.)
Ptice na česmi, pesme (1963.)
Tražim pomilovanje, lirska diskusija s Dušanovim zakonikom (1964.)
Hoću da se radujem, priče (1965.)
Đačko srce (1966.)
Izvolite na izložbu dece slikara (1966.)
Pradevojčica, roman (1970.)
Na šesnaesti rođendan, pesme (1970.)
Praznici putovanja, putopisi (1972.)
Nemam više vremena, pesme (1973.)
Letopis Perunovih potomaka, pesme (1976.)
Pesme iz Norveške (1976.)
Bajke za decu (1977.)
Ničija zemlja (1979.)
Vetrova uspavanka, pesme za decu (1983.)
Međaši sećanja, pesme (1983.)
Slovo o ljubavi, pesme (1983.)
Pamtiću sve (1989.)
Nebeski razboj (1991.)
Ozon zavičaja (1991.)
Zovina svirala (1992.)

« Poslednja izmena: Januar 26, 2007, 02:11:10 am Tina » Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 14, 2006, 10:37:24 pm »

Strepnja

Ne, nemoj mi prici
Hocu izdaleka
da volim i yelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici
Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici
Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva
« Poslednja izmena: Decembar 16, 2006, 12:49:01 am Tina » Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 16, 2006, 12:50:15 am »

Ceznja

Sanjam da ces doci;
jer mirisu noci, a drvece lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od srece blista;

jer pupe topole, i kao da hoce
k nebu, pune tople, nabujale zudi;
jer u dusi bilja ljubav vec se budi,
i mirisnim snegom osulo se voce

jer zbog tebe ceznje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj docek kiti,
Cvece, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene ceka te i zove

Dodji! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dodji bez tebe se pati!
Dodji! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu ceznju opazices moju.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 17, 2006, 02:02:10 am »

Opomena

Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Decembar 18, 2006, 12:53:48 am »

Dodir

Nocas me u snu tace neka ruka,
Ne znam koja,
Sasvim kratko,
Samo vecnost do tri dok izbroja.
I od tog dodira dodje do spoja
Mene i nekog zvezdanog sveta -
Ne znam sa kojom od bezbroja
Maglina, zvezda i planeta,
Sa kojom od duga.
Samo nijednoga nebeskog sloja,
Nijednog kruga,
Ne mogoh se setiti kad se prenuh -
Sem one ruke
Zaboravih sve u trenu.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 21, 2006, 12:01:04 am »

Pesma za mene, pesma za tebe

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i nocu, jedno da me susrece,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo neznosti,
i to svakog dana, i mnogo od miloste reci:
potrebno mi je primirje
izmedju srca i secanja
izmedju neba
i bola koji pred njim kleci.

Potrebna su mi dobrodoslicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to sto veci,
potrebni su mi mostovi viseci
preko mrznje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Decembar 23, 2006, 12:12:14 am »

Predosecanje

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svez i mek.
Cinjase mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag na snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je cas rumen, cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Decembar 25, 2006, 01:26:18 am »

Obecala si da ces biti vecna

Obecala si jednom u detinjstvu
da ces biti vecna,
odakle god se vracali da cemo te zateci,
kao senku ispod kucne strehe,
kao kucni prag.

Nije bilo nijedne nase plovidbe
da je nisi, kao ribarske zene,
presedela na pucini gledajuci;
nije bilo bure ni brodoloma
da nismo posle njih
pored neba ugledali i tvoje lice.

Gde god bismo se probudili,
bila si u prozoru ti i sunce;
bila si nam uvek na dohvatu ruke
kao voda,
uvek kao vazduh
prisutna i neophodna.

Obecala si nam da ces biti vecna
kao sve sto nas na svetu docekuje
i ostaje posle nas.
I kada si umirala,
cinilo se da se osecas krivom
sto nas napustas.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Decembar 27, 2006, 10:59:44 pm »

Po rastanku

Reci mi sad, kada vec proslo je sve:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
 
Reci mi sad, kada me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dani koji nekad bise
dusa ti samo, kad me vidis, seca -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vise
tebe volela?
 
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.
 
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.
 
Sad srce moje bije tise:
vec manje volim, a znam vise
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa rec i dve.
 
I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno receni'
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko:
da sve sto si mi ikada rek'o,
bila je laz.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Decembar 31, 2006, 12:38:14 am »

Sreca

Ne merim vise vreme na sate,
ni po suncevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oci vrate
i noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom, ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca;
sreca je moja kad bolno cutim s njime
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije me zao sto ce zivota vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je zadivljen stao kraj mene.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Januar 04, 2007, 12:09:15 am »

Blizi se, blizi leto

Blizi se, blizi, leto;
u dusi vec ga slutim.
Pomalja zlatnu kosu
u zrelim njivama zutim.
Zrikavci su mi rekli
koje u putu sretoh:
"Blizi se, blizi leto."

Blizi se, blizi leto.
Pomalja usne rujne
u bulkama crvenim.
Mirisu livade bujne
i polja i sumarci
koje u putu sretoh:
"Blizi se, blizi leto."

Blizi se, blizi leto.
Kao sjajna carska kruna
zlatna mu svetluca kosa
rumenih svitaca puna.
Svi su mi oni rekli
kad ih u putu sretoh:
"Blizi se, blizi leto."
Sačuvana
dan
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +14/-9
Van mreže Van mreže

Poruke: 2613



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Januar 05, 2007, 12:01:35 pm »

PROLJETNA PJESMA
Osecam veceras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;
 
kako s mladim biljem postaje sve vece
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo srece
i pakao bola ne bi dosta bilo;
 
kako cezne za svim sto bi zivot mog'o
lepog da mu dade,
i da mu nicega ne bi bilo mnogo:
tako su mu velike ceznje mu i nade.
 
Osecam, da dosad sve je bilo sala
moga srca vrela;
da jos nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela;
 
Da ima u meni cela nezna plima
reci nereceni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.
 

Sačuvana

S tačke svake pogledaj čovjeka!
Kako hoćeš sudi o čovjeku!
Tajna čovjeku čovjek je najviša!
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Januar 08, 2007, 01:07:32 am »

Dušu mi pokloni

Dušu mi pokloni.
Mene rastužuju ti krvi požari
što iza sebe ostavljaju pepelište,
te oluje što nište
ženina snevanja blaga.
Dušu mi pokloni,
u ljubavi ja bih htela
do u večna vremena
da sve ostavlja traga.

Dušu mi pokloni.
Meni je malo taj trnutak zaborava,
to nestrpljivo krvi htenje.
Dušu mi, dušu pokloni,
od iskoni u meni spava
čežnja plamena za večnim,
za ljubavi trajanjem
i uznesenjem.

Ja sam žena i ne čeznem samo
za vrelim ljubavničkim bdenjem
posle kojeg duša pada;
htela bih u zagrljaju da doživim
svetle snove
i pijanstvo onog mutnog sklada
što ljubav se zove.

Htela bih da se ne izgubi
nijedan naš trenutak
da svaka naša milošta se stvori
u kakav život, pa ma malen bio
kao grumen večitog zlata,
da mi duša blista posle zagrljaja
kao julska nebesa zvezdama krcata.

Dušu mi pokloni.
Pričaj mi svoje snove u tami,
pričaj mi detinjstva sećanja.
Želi i ti da budeš uza me
do poslednjeg dana.
Dušu mi pokloni i zadnju joj
česticu svaku
i najlakši dašak svaki
njenog bezdana.

O daj mi svojih suza,
noćnih nejasnih muka,
pričaj šta srce ti najčešće sanja.
Drhti od iznenadnog zvuka
moga koraka i glasa.
Želi i ti u mom zagrljaju
da i posle smrti časa
ostanu ti na mene sećanja.
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Januar 10, 2007, 12:46:25 am »

Opustela kosnica

Kao kuca na koju se srusio grom,
kao humka usamljena na bregu,
pust stoji pcela mali dom
u bagrema mirisnome snegu.

Vetrovi kroz njega hladni kose,
sunce mu kroz tamu teme greje.
Zuta gnezda vesaju ose
ispod dascane streje.

Na svecanim sirokim vratima
suncaju se u podne guje,
i tankokrile bube satima
oko njega uplaseno zuje.

Na kojoj sad livadi kupe sace
u kosnici ovoj rodjene pcele?
Sto li su morale s grude domace
na tudjinske pase da se sele?

Ili su izumrle od kise i suse,
nastradale negde od grada i groma?
Da li kad krilate njihove duse
do staroga svoga dolecu doma?
Sačuvana
Tina
Moderator
TBinfo ovisnik
*****

Karma: +15/-0
Van mreže Van mreže

Poruke: 822



Pogledaj profil
« Odgovor #14 poslato: Januar 14, 2007, 11:23:10 am »

Nejasna pesma

Hvala ti za ovaj cas bola prepun.
Pored mene usamljen cvet bele krune
i ulazi tiho u nebo mesec nepun.
O, ne treba sklopiti oci suza pune
kad mesec izlazi.

Sici treba na livade i put,
gde tisina leci bistra preko bilja
i spava mesecine siroki skut,
pa zalutati u noci, bez cilja,
kao u snovima.

Jer vecno je samo ono sto je vecno:
meseca i srca uzrok polazni.
i, ma koliko bilo protivrecno,
voleti treba sto su polazni
lepote casovi,

Sto sa radoscu bol dolazi,
Sto sa zaboravom se ne moze boriti.
Voleti treba sto sve prolazi.
O, nikada nista nemoj zboriti
kad mesec izlazi.
Sačuvana
Stranice: [1] 2 3   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na:  

Theme orange-lt created by panic